Prema istraživanju Smithers Pira u 2008. godini digitalna štampa činila je 18,5% ukupnog obima offset štampe, a u 2018 je iznosila čak 50%, a na razvijenijim i zrelim tržištima štampe beleži i veći procenat od navedenog. U periodu između 2008. i 2018. godine zabeležen je rast učešća digitalne štampe u odnosu na offset tehnologiju i to 68,1%.
Trendovi u digitalnoj štampi
Trendovi u digitalnoj štampi oslonjeni su na unapređenje produktivnosti i pouzdanosti kako bi digitalnu tehnologiju učinili troškovno isplativijom u odnosu na poslove sa većim tiražima. Realizacija poslova putem digitalne štampe je brža u poređenju sa istim poslovima rađenim u offset štampi jer izostaje vreme potrebno za izradu štamparskih ploča, a takođe ne postoje troškovi pripreme i promene posla.
Analiza tržišta digitalne štampe
Analiza tržišta digitalne štampe pokazuje da ovaj segment nudi bolje odgovore na promenljive zahteve krajnjih korisnika u poređenju sa offset tehnologijom. Digitalna tehnologija odgovara većem broju pojedinačnih poslova manjih i srednjih tiraža, poslova sa potrebnim bržim obrtom, zahtevima za varijabilnom i personalizovanom štampom čiji se značaj rapidno uvećava sa promenama navika krajnih korisnika.
Analiza uspešnosti poslovanja štamparija pokazuje da je najbolji vid investiranja upravo u analizu tržišta, kao i da samo ulaganje pa čak i u najsavremeniju opremu nije garant poslovnog uspeha.
Siguran put ka poslovnom uspehu započinje adekvatnom analizom tržišta i odgovorom na sledeća pitanja:
- Koji je Vaš poslovni cilj?
- Koji je ciljani tržišni segment koji planirate da osvojite?
- Koja su Vaša očekivanja po osnovu planirane investicije?
Najvažnije pitanje na kraju glasi:
Da li znate odgovore na prethodno nabrojana pitanja?
Ukoliko niste sigurni, potrebno je da definišite/redefinišite poslovni model i uradite neophodne pripreme i analize koje prethode investiciji. Budite uvereni da sama investicija u novu opremu ne vodi neminovno do poslovnog uspeha.
Prilikom definisanja poslovnog modela kao polaznu osnovu treba uzeti krajnjeg kupca i njegove potrebe. Poznato je da krajnji kupac želi povećati svoju zaradu i promet, ali isto tako želi zadržati postojeće i pridobiti nove klijente.
Detaljnija analiza poslovanja firmi uključuje dobijanje odgovora na sledeća pitanja:
- Da li je fokus na masovnoj ili personalizovanoj proizvodnji?
- U kojoj meri poznajete poslovanje svojih klijenata?
- Problemi / izazovi sa kojima se suočavate?
- Pravac u kom se razvijaju Vaši klijenti?
- Usluge i rešenja koja možete ponuditi?
- Da li posedujete sve kontakte iz odeljenja prodaje, marketinga i uprave?
- Da li je moguće i kako skratiti vreme realizacije poslovnih procesa (interno i eksterno)?
- Da li je investicija usmerena samo na ulaganje u novu tehnologiju ili u ulaganje u razvoj odnosa sa klijentima?
Nivo tehničke pismenosti Vaših zaposlenih?
Ukoliko imate odgovore na sva pitanja na korak ste od definisanja poslovnog plana i cilja za preduzeće koje se suočava sa izazovom širenja poslovanja ulaganjem u novu tehnologiju.
Sledeća faza je razrada dobrog plana proizvodnje. Dobro definisan plan proizvodnje je razvijen od strane sektora marketinga i prodaje. Najbolje procene i inputi sa tržišta dolaze upravo iz ovih dveju službi. Praksa pokazuje da je izrada plana proizvodnje najčešće oslonjena na tehnička lica i proizvodno rukovodstvo, a da se marketing i prodaja uključuju naknadno kada je potrebno prilagoditi proizvodnju tehničkim uslovima. Ovakav vid organizacije proizvodnje nije dobra polazna osnova za ostvarivanje dobiti i unapređenja poslovanja.
Sledeća važna stavka je investicioni budžet koji uključuje troškove procena, marketinga kao i neophodne izdatke za edukaciju zaposlenih, a direktno zavisi od ulaganja u novu opremu.
U idealnim okolnostima se u ovim fazama angažuju eksterni saradnici čiji je zadatak analiza i podrška prilikom uspostavljanja novog poslovnog modela. Angažovanjem spoljnih saradnika firma, posmatrano u dugom roku, štedi više novca, nego što iznosi ukupan trošak samog angažovanja date podrške.
Na kraju dolazimo do finansijske analize koja predstavlja najkompleksniji deo ukupnog procesa analize. Kalkulacija cena na bazi utroška vremena često ne postoji. Obračun cene koštanja prostim množenjem cene uloženog materijala sa dva nije pouzdan princip i svakako se ne preporučuje. Dosta štamparija prilikom analize projektuje veliki broj manjih porudžbina, ne ulazeći dublje u analizu koja bi im mogla otkriti potencijalne opasnosti vezane za data očekivanja. Uvidom u naknadne promenljive rezultate dolazi do razočarenja. Takođe se dešava da postojeća infrastuktra štamparije nije u stanju da odgovori na zahteve za rastućim brojem manjih isporuka.
Po pravilu, cena bi trebalo da bude bazirana na relaciji između izrade/amortizacije, kao i učinkovitosti/iskoristivosti. Nosioci troškova se ne odnose samo na repromaterijal nego i na neadekvatnu iskorišćenost postojećih struktura i nedostatku korišćenja programskih alata koji mogu znatno uticati na skraćenje proizvodnih procesa.
Prilikom analize ponude digitalnih mašina za štampu na tržištu obično se kreće od analize kvaliteta otiska. U razmatranje takođe treba uzeti mogućnosti automatske kalibracije kao i linearizacije u toku rada. Posebno mesto zauzima analiza servisa i podrške razmatranog ponuđača koja se odnosi na aspekte servisa, vreme odziva povodom prijave problema itd.
Radna snaga je aspekat koji zaslužuje posebnu analizu. Svaka mašina je vredna onoliko koliko je sposobna i obučena radna snaga koja na istoj radi.
Masine za digitalnu stampu
Razvoj digitalne tehnologije nudi ogroman broj novih prilika, ali i velike rizike. Menadžement firme, spremne za ulaganje, mora skoncentrisati svoje napore i sprovesti detaljnu SWOT analizu kako bi doneo odluku o daljim koracima kada su nove investicije u pitanju.